PRINCIPI EKONOMIJE - Instrumenti monetarne politike

INSTRUMENTI MONETARNE POLITIKE

Centralna banka jedina direktno emituje („štampa novac“) novac ali i bankarski sektor posredno utiče na stvaranje novca u opticaju (monetarna multiplikacija)davanjem pozajmica. Kada centralna banka donosi odluke o količini novca u opticaju mora imati u vidu kako će to uticati na celokupnu privredu. Centralna banka ima na raspolaganju niz instrumenata koje može koristiti ovo su neki od njih:

·         Operacije na otvorenom tržištu

·         Obavezne rezerve

·         Eskontna stopa

* Na sledećem linku možete pogledati opis instrumenata koje koristi NBS

https://www.nbs.rs/internet/latinica/30/30_4/index.html

Operacije na otvorenom tržištu

Vrše se tako što NBS kupuju i prodaju hartije od vrednosti (državne obveznice, blagajničke zapise i sl.). Mehanizam funkcioniše tako što ako CB proceni da je u opticaju veća količina novca od optimalne (što može dovesti do inflatornih pritisaka) tada će na tržištu prodavati hartije od vrednosti. Npr. banka „X“ kupuje HOV od CB, banka „X“ daje novac i dobija HOV, banka „X“ ima manje novca za svoje transakcije i tako se povlači iz opticaja povlači gotov novac. U suprotnom ako je u opticaju manje novca od optimalne količine onda će CB kupovati HOV i u opticaj izbaciti gotov novac.

Operacije na otvorenom tržištu centralne banke najčešće koriste jer tako imaju mogućnost da regulišu količinu novca u opticaju a da to ne zahteva promenu zakona ili bankarskih propisa.

Obavezne rezerve su propisi o minimalnoj količini rezervi koje poslovne banke moraju da drže u odnosu na depozite. To je deo (procenat ukupnih rezervi banaka (poslovnih banaka) koje one neće koristiti za pozajmica (taj novac neće bit u opticaju). To znači da ako CB poveća stopu obavezne rezerve (procnat koji banke moraju da „daju“ – deponuju kod CB) tada banke moraju da imaju veće obavezne rezerve kod CB i samim tim da manje novca mogu da koriste za plasmane kredita, a time se smanjuje i ponuda novca.

Ovu meru CB ređe koristi jer česte promene stope obavezne rezerve mogu da izazovu nestabilnost bankarskog sistema kome je potrebno vreme da se prilagodi promenama.  

Eskontna stopa je kamatna stopa na kredite koje centralna banka daje poslovnim bankama, koje one uzimaju kada su su im rezerve novca male u odnosu na obavezni nivo (to može da se desi kada klijent povuku veliku količinu depozita ili kada banke daju velike iznose kredita). Kada poslovne banke dobiju kredit od CB na raspolaganju imaju više novca, više rezervi koje mogu da plasiraju u obliku različitih kredita.

Ukoliko CB poveća eskontnu stopu poslovne banke će smanjiti tražnju za kreditima koje uzimaju od nje, biće smanjena količina novca kod banaka a samim tim i ponuda novca u privredi. Obrnuto ako centralna banka smanji eskontnu stopu poslovne banke će se više zaduživati kod CB, poslovne banke će imati vipe rezervi i veću mogućnost za odobravanje kredita, a samim tim dolazi do veće ponude novca u privredi.

Ponuda novca u privredi zavisi i od ponašanja stanovništva i privrednih subjekata, CB mora nekako da predvidi i njihovo ponašanje kako bi na vreme reagovala i primenila odgovarajući instrument monetarne politike. Zbog toga CB dnevno ili nedeljno sakuplja podatke od svih polovnih banaka i trenutnom nivou depozita i rezervi i na svaku promenu adekvatno reaguje kako bi ponudu novca održala na željenom nivou.

Pitanje za razmišljanje:

Trenutno smo u vanrednom stanju i to je specifična situacija na koju NBS treba da reaguje.

Da li je sada u opticaju veća ili manja količina novca u opticaju?

Kakva je pozicija banaka u ovoj situaciji?

Ovih dana čuli su se predlozi da država svakom punoletnom gađaninu dodeli 100 eura. Kako se to može odraziti na kolčinu novca u privredi? Da li taj dodatni novac u opticaju može da pokrene privredu po ukidanju vanredne situacije?