БАНКАРСКИ ПОСЛОВИ
Кључне речи: банкарски послови, активни послови, пасивни послови, краткорочни и дугорочни послови, кредит, депозит, добит.
УВОД
Банке су специјализоване финансијске институције чија је основна функција да обезбеде адекватно функционисање привреде, снабдевањем потребном количином новца. Заједничка карактеристика свим банкама су послови узимања депозита, давања кредита и обављање послова платног промета. Како би се лакше проучавали, врши се груписање да би се у исту групу сврстали послови који су по критеријумима слични. Надаље, према анализи банкарских послова упознаћемо се са начином груписања послова тако да поједине групе изражавају истовремено и њихову билансну позицију, временску димензију и њихову функционалност. Сходно томе, кроз анализу банкарских послова упознаћемо се са:
1. пасивни послови - краткорочни и дугорочни;
2. активни - краткорочни и дугорочни;
3. неутрални -краткорочни и дугорочни;
4. сопствени - краткорочни и дугорочни послови.
Већ смо напоменули да ћемо се кроз тему овог семинарског рада опширније бавити само активним и пасивним пословима, али ћемо ипак издвојити дефиницију саме природе неутралних И сопствених послова.
Обављањем неутралних банкарских послова, банка обавља услужне послове којима наплаћују провизију у циљу прикупљања средстава за даљњи интерес банке.
Обављањем сопствених послова банке су усмерене на оптимизацију профита кроз директно укључивање у производни, робни или услужни промет(могуће је укључивање банке у берзанске трансакције,које банка врши директно).
1. БАНКАРСКИ ПОСЛОВИ
Поред своје динамичности, треба нагласити да се банкарски послови ипак могу подвести под традиционалне групе послова које одувек постоје. Као што знамо и сама реч „Банка“ потиче од латинске речо „Банцо“ која означава клупу (тезгу, у данашње време шалтер), постављену на улици, тргу , вашару или сајму , на којој се вршила размена различитих облика и врста новца, као и новчане трансакције-наплате и плаћања у вези са обављеним трговинским прометом. Првом банком у историји банкарства сматра се „Цаса ди Сант Гиоргио“ основана 1407. године у Ђенови, Италија.
Обављајући одређене послове банка манифестује своју специфичност финанцијског посредника у тржишној привреди. Анализом банкарских послова долази се до сазнања о динамици промена концепта банке. Наиме, банка као мултиорганизовани и прилагодљив пословни систем брзо реагује на промене у привреди, а и сама повратно утиче на привреду. Без обзира на сву динамичност промена банкарских послова, ипак се они могу подвести под традиционалне групе послова који вековима постоје.У уводу смо напоменули да се банкарским пословима сматрају сви послови између банкарских организација, код којих су оба субјекта банкарске организације. Банкарски послови су и они код којих је само један субјект банкарска организација, а други субјект у послу, домаће или страно физичко или правно лице.
Постоји више критеријума за груписање банкарских послова, а најважнији су:
1. билансни критеријум,
2. функционални критеријум и
3. временски критеријум (рочност).
Према билансном критеријуму банкарски послови могу бити:
1. пасивни,
2. активни,
3. неутрални и
4. сопствени.
Према фукнционалном критеријуму, банкарски послови могу бити:
1. послови мобилизације и концентрације средстава,
2. кредитни послови,
3. комисиони послови,
4. сопствени (властити) послови.
Према временском критеријуму (рочности) тј. анализи извора и пласмана, банкарски послови могу бити:
1. краткорочни,
2. средњорочни и
3. дугорочни послови.
Комбинацијом наведених критеријума може се доћи до груписања послова тако да поједине групе изражавају истовремено и њихову билансну позицију, временску димензију и њихову функционалност. Сходно томе, могу се анализирати:
1. пасивни послови - краткорочни и дугорочни;
2. активни - краткорочни и дугорочни;
3. неутрални -краткорочни и дугорочни;
4. властити - краткорочни и дугорочни послови.
У основи ове поделе је позиција банке при посредовању између финансијски суфицитарних и финанцијски дефицитарних посредника.
2. ПАСИВНИ БАНКАРСКИ ПОСЛОВИ
2.1. Мобилизација и концентрација финанцијских ресурса
Вршећи функцију мобилизације и концентрације слободних финанцијских ресурса, банке углавном обављају пасивне банкарске послове. Билансно посматрано, ради се о туђим мобилисаним и концентрисаним средствима, која су с аспекта банке њен дуг, због чега се евидентирају у њеној пасиви. Код пасивних банкарских послова банка је дужник у односу на свог клијента.
Обављајући пасивне банкарске послове, банка врши две значајне функције. Прво, мобилизацију и концентрацију мноштва подељених финансијских вишкова, различите временске расположивости, чинећи их употребљивим по квалитету и квантитету с аспекта зајмотражиоца. Друго, тако мобилисана и концентрисана средства банка трансформише и ставља на располагање финансијски дефицитним посредницима, сходно њиховим квантитативним и временским могућностима. Из наведене анализе следи да су послови мобилизације и концентрације средстава од специфичног значаја за банку, јер су полазни услов за оснивање и функционисање банке, као и због стално растуће потражње за финансијским средствима. Из овога можемо закључити да је главни индикатор успешности вођења политике концентрације финансијских средстава банке-кредитни потенцијал. Прикупљена и концентрисана новчана средства банци ће омогућити велику финансијску активност, која расте упоредно са развојем производње и промета. Концентрисана средства у банци омогућују банкарску активност кроз разне облике кредита, где банка остварује профит на бази разлике активних и пасивних камата. Због тога, политика прикупљања средстава представља најзначајнију активност у пословној политици банака. За банку као финансијску институцију карактеристично је да се сусреће са проблемом како удовољити нараслој потражњи за новчаним средствима, односно како повећати властиту понуду новчаних средстава са квантитативног и квалитативног становишта. Другим речима, финансијска средства прикупљају се ради пласмана. Отуда, обим и карактер прикупљених финансијских средстава одређује обим и карактер банкарских пласмана. На основу својих извора средства банке формирају свој потенцијал понуде новчаних средстава.
Структура извора средстава је следећа:
1. Новчани депозити и штедни улози и друга средства грађана,
2. Емисија хартија од вредности
3. Међубанкарски кредити у земљи и иностранству
4. Кредити добијени од Централне банке
2.2. Врсте пасивних банкарских послова
Пасивни банкарски послови се могу поделити по основи више различитих критеријума и то:
1. По пореклу новчаних средстава
2. По имовинско-правним обележјима
3. По временском критеријуму-рочности
По пореклу новчаних средстава, пасивни банкарски послови се деле на :
1. Послови који потичу од улога у банку новца који се већ налази у промету
2. Послови који настају уплатом на рачун код банке
3. Послови иницирани продајом девиза, злата и краткорочних ХОВ
По имовинско правним обележјима, пасивни банкарски послови се деле на:
1. Послове који су иницирани приливом депозита који представља слободна новчана средства предузећа и других трансактора(обртна средства која опслужују производни циклус)
2. Послови који су везани пословним односима са становничтвом (кад банка прима новац на штедњу)
По временском критеријуму-рочности, пасивни банкарски послови деле се на :
1. Краткорочне
2. Дугорочне
Пасивни банкарски послови се најчешће деле на краткорочне и дугорочне, при чему се некадашња подела и на средњорочне послове све више занемарује. Обављањем пасивних послова банка ствара обавезе према самој себи да би их у оквиру активних послова трансформисала у потраживања према трећим субјектима.
2.2.1. Краткорочни пасивни банкарски послови
Краткорочним пасивним банкарским пословима банка обезбеђује новчана средства за одобравање краткорочних кредита својим комитентима и за обављање осталих сопствених и других активних послова.
Најзначајнији краткорочни пасивни банкарски послови обухватају следеће облике мобилизације новчаних средстава:
1. Емисија новчаница,
2. Мобилизација и држање краткорочних средстава – депозити по виђењу,
3. Задуживање код других банака (краткорочни кредити),
4. Издавање благајничких записа-краткорочне ХОВ,
5. Есконтовање сопствених меница
Емисија новчаница у савременом банкарском систему је специфичан банкарски посао који обавља привилегована емисиона - централна банка. Емисија новчаница је од посебног значаја за целокупна привредна и друштвена кретања. Овим банкарским послом банка ствара новчана средства која може користити за одобравање нових кредита банкама и другим правним и физичким лицима, као и за подмирење својих дуговања чиме емитоване новчанице претвара у изворе новчаних средстава којима послује.
Мобилизација и држање краткорочних средстава - депозити по виђењу представљају најважнији и најразвијенији облик краткорочних пасивних банкарских послова од којих највише зависи кредитни потенцијал банке. Депозити по виђењу представљају новчану масу која се може претворити у готов новац или у депозите за плаћање власника депозита, те их банка исплаћује у свако доба. Депозити обезбеђују основне сировине за одобравање зајмова и на тај начин представљају крајњи извор профита и развоја банке.
Депозити по виђењу се могу поделити на:
а) Депозите на текућим и жиро рачунима предузећа,
б) Депозите становништва - улози на штедњу,
ц) Остале депозите на везаним рачунима.
Задуживање код других банака - овим пасивним банкарским пословима банке долазе до потребног новчаног капитала за обављање својих кредитних послова и то најчешће када своја расположива банкарска средства за кредитирање искористе за одобравање краткорочних кредита. На мобилизацију ових средстава банка се одлучује да би очувала или побољшала ликвидност. Комерцијалним банкама овакве кредите најчешће одобрава централна банка или нека друга велика банка. Кредити централне банке се углавном јављају у облику:
1. Реесконта,
2. Реломбарда.
3.Селективних кредита ,
4. Кредита за ликвидност и сл.
Реесконт је краткорочни банкарски посао који се састоји у томе да једна банка комерцијалне менице из свог портфолиа продаје (есконтује) централној банци, у оквиру свог редисконтног контигента.
Реломбард је краткорочни пасивни банкарски посао код кога банка, која је претходно одобрила ломбардни кредит (по ломбардној стопи), на основи залагања ХОВ или неких драгоцености, сада по основу њих тражи кредит од друге банке (по реломбардној стопи), у циљу задовољења ликвидности.
Механизам селективних кредита централне банке делује у правцу реализације два циља, обезбеђује селективно усмеравање кредита у складу са приоритетима економске политике и делује на квантитативно регулисање пораста кредитног потенцијала. Два главна приоритета која се налазе пред селективне кредите централне банке су кредити за извоз и кредити за откуп залиха пољопривредних производа.
Кредите за ликвидност централна банка одобрава пословним банкама како би оне извршиле премошћавање суперкраткорочних периода у којима је дошло до негативних удара на позицију ликвидности банака . Ова врста кредита није популарна, али им је добра страна што се они користе у времену када се кредит нигде друго не може добити, због чега се и зову кредити последњег уточишта.
Издавање благајничких записа - благајнички записи су краткорочне ХОВ које издаје банка на округлу своту новца којима се банка обавезује да ће у уговореном року исплатити уписнику записа у њему назначен износ заједно с уговореним каматама. Може гласити на име или доноситеља, а износ утврђује сам уписник записа. Записи се најчешће издају с роком од три до дванаест месеци. Благајнички записи су врло погодни за мобилизацију расположивих новчаних средстава предузећа која им у одређеном времену нису потребна за редовно текуће пословање.
Есконтовање сопствених меница - у случају да су средства банке за кредитирање ангажована, банка може есконтирати сопствене менице како би набавила средства за одобравање кредита. Есконтирање сопствених меница је врло деликатан начин стварања средстава за кредитирање и зависи о бонитету и солвентности банке, што узима у обзир банку која есконтира меницу.
2.2.2. Дугорочни пасивни банкарски послови
Мобилизацију и концентрацију дугорочних средстава обављају дугорочни банкарски пасивни послови. Та средства банка користи за кредитирање развоја индустрије и промета, односно за финансирање инвестиција. Финансирање инвестиција се врши из акумулираних - непотрошених, тј. већ створених новчаних средстава.
Акумулацију дугорочних средстава банке обављају следећим дугорочним пословима:
1. Емисијом акција и других вредносних папира,
2. Ороченим депозитима,
3. Дугорочним депозитима државе, јавних установа и институција,
4. Издавањем обвезница,
5. Дугорочним кредитима из иностранства,
6. Формирањем сопствених фондова,
7. Акумулирањем дугорочних средстава предузећа.
Емисија акција и других вредносних папира - тај посао представља један од најстаријих облика акумулације дугорочних средстава. Банка повећава своја средства за одобравање кредита емисијом акција и тако ствара нове капитале који су до тада били у рукама уписника акција. Најсигурнија и најстабилнија средства за одобравање било које врсте дугорочних кредита су средства створена емисијом акција.
Орочени депозити - средства орочених депозита банка може користити на дужи рок и одобравати из тих средстава дугорочне кредите без опасности да дође у неликвидност пошто унапред зна када јој доспева обавеза и када треба имати расположивих средстава за евентуалну исплату ороченог депозита. Основни мотивациони фактор инвестирања је каматна стопа која расте са роком орочавања, самим тим, орочени депозити представљају још увек најзначајнији извор дугорочних средстава.
Дугорочни депозити државе, јавних установа и институција - ови депозити су значајан извор дугорочних банковних средстава. Држава издваја значајна средства из прорачуна или емисијом својих обвезница за привреду, те их улаже у банке. У банке се улажу и средства фондова јавних установа и институција дугорочног карактера, као што су средства резервних и других фондова разних јавних установа и организација, фондација и сличних организација. Та се средства користе постепено и у одговарајућим дужим роковима.
Издавање обвезница - обвезница је ХОВ којом се издавалац обвезнице обвезује да ће особи означеној у обвезници или по њеној наредби, односно доноситељу обвезнице, исплатити у одређеном року своту наведену у обвезници и припадајуће камате. Могу их издавати држава, банка, штедионица и индустријска предузећа ради прибављања потребног финансијског капитала. Обвезница се у банкарском пословању користи за прикупљање дугорочних извора средстава.
Дугорочни кредити из иностранства - средства из иностранства представљају значајан извор допунских дугорочних банкарских средстава. Та средства осигурава банка на међународном тржишту новца и капитала закључивањем финансијских кредита и кредитних линија са специјализованим пословним и развојним банкама, банковним конзорцијумима и мултинационалним банкама.
Кључне речи: банкарски послови, активни послови, пасивни послови, краткорочни и дугорочни послови, кредит, депозит, добит.
УВОД
Банке су специјализоване финансијске институције чија је основна функција да обезбеде адекватно функционисање привреде, снабдевањем потребном количином новца. Заједничка карактеристика свим банкама су послови узимања депозита, давања кредита и обављање послова платног промета. Како би се лакше проучавали, врши се груписање да би се у исту групу сврстали послови који су по критеријумима слични. Надаље, према анализи банкарских послова упознаћемо се са начином груписања послова тако да поједине групе изражавају истовремено и њихову билансну позицију, временску димензију и њихову функционалност. Сходно томе, кроз анализу банкарских послова упознаћемо се са:
1. пасивни послови - краткорочни и дугорочни;
2. активни - краткорочни и дугорочни;
3. неутрални -краткорочни и дугорочни;
4. сопствени - краткорочни и дугорочни послови.
Већ смо напоменули да ћемо се кроз тему овог семинарског рада опширније бавити само активним и пасивним пословима, али ћемо ипак издвојити дефиницију саме природе неутралних И сопствених послова.
Обављањем неутралних банкарских послова, банка обавља услужне послове којима наплаћују провизију у циљу прикупљања средстава за даљњи интерес банке.
Обављањем сопствених послова банке су усмерене на оптимизацију профита кроз директно укључивање у производни, робни или услужни промет(могуће је укључивање банке у берзанске трансакције,које банка врши директно).
1. БАНКАРСКИ ПОСЛОВИ
Поред своје динамичности, треба нагласити да се банкарски послови ипак могу подвести под традиционалне групе послова које одувек постоје. Као што знамо и сама реч „Банка“ потиче од латинске речо „Банцо“ која означава клупу (тезгу, у данашње време шалтер), постављену на улици, тргу , вашару или сајму , на којој се вршила размена различитих облика и врста новца, као и новчане трансакције-наплате и плаћања у вези са обављеним трговинским прометом. Првом банком у историји банкарства сматра се „Цаса ди Сант Гиоргио“ основана 1407. године у Ђенови, Италија.
Обављајући одређене послове банка манифестује своју специфичност финанцијског посредника у тржишној привреди. Анализом банкарских послова долази се до сазнања о динамици промена концепта банке. Наиме, банка као мултиорганизовани и прилагодљив пословни систем брзо реагује на промене у привреди, а и сама повратно утиче на привреду. Без обзира на сву динамичност промена банкарских послова, ипак се они могу подвести под традиционалне групе послова који вековима постоје.У уводу смо напоменули да се банкарским пословима сматрају сви послови између банкарских организација, код којих су оба субјекта банкарске организације. Банкарски послови су и они код којих је само један субјект банкарска организација, а други субјект у послу, домаће или страно физичко или правно лице.
Постоји више критеријума за груписање банкарских послова, а најважнији су:
1. билансни критеријум,
2. функционални критеријум и
3. временски критеријум (рочност).
Према билансном критеријуму банкарски послови могу бити:
1. пасивни,
2. активни,
3. неутрални и
4. сопствени.
Према фукнционалном критеријуму, банкарски послови могу бити:
1. послови мобилизације и концентрације средстава,
2. кредитни послови,
3. комисиони послови,
4. сопствени (властити) послови.
Према временском критеријуму (рочности) тј. анализи извора и пласмана, банкарски послови могу бити:
1. краткорочни,
2. средњорочни и
3. дугорочни послови.
Комбинацијом наведених критеријума може се доћи до груписања послова тако да поједине групе изражавају истовремено и њихову билансну позицију, временску димензију и њихову функционалност. Сходно томе, могу се анализирати:
1. пасивни послови - краткорочни и дугорочни;
2. активни - краткорочни и дугорочни;
3. неутрални -краткорочни и дугорочни;
4. властити - краткорочни и дугорочни послови.
У основи ове поделе је позиција банке при посредовању између финансијски суфицитарних и финанцијски дефицитарних посредника.
2. ПАСИВНИ БАНКАРСКИ ПОСЛОВИ
2.1. Мобилизација и концентрација финанцијских ресурса
Вршећи функцију мобилизације и концентрације слободних финанцијских ресурса, банке углавном обављају пасивне банкарске послове. Билансно посматрано, ради се о туђим мобилисаним и концентрисаним средствима, која су с аспекта банке њен дуг, због чега се евидентирају у њеној пасиви. Код пасивних банкарских послова банка је дужник у односу на свог клијента.
Обављајући пасивне банкарске послове, банка врши две значајне функције. Прво, мобилизацију и концентрацију мноштва подељених финансијских вишкова, различите временске расположивости, чинећи их употребљивим по квалитету и квантитету с аспекта зајмотражиоца. Друго, тако мобилисана и концентрисана средства банка трансформише и ставља на располагање финансијски дефицитним посредницима, сходно њиховим квантитативним и временским могућностима. Из наведене анализе следи да су послови мобилизације и концентрације средстава од специфичног значаја за банку, јер су полазни услов за оснивање и функционисање банке, као и због стално растуће потражње за финансијским средствима. Из овога можемо закључити да је главни индикатор успешности вођења политике концентрације финансијских средстава банке-кредитни потенцијал. Прикупљена и концентрисана новчана средства банци ће омогућити велику финансијску активност, која расте упоредно са развојем производње и промета. Концентрисана средства у банци омогућују банкарску активност кроз разне облике кредита, где банка остварује профит на бази разлике активних и пасивних камата. Због тога, политика прикупљања средстава представља најзначајнију активност у пословној политици банака. За банку као финансијску институцију карактеристично је да се сусреће са проблемом како удовољити нараслој потражњи за новчаним средствима, односно како повећати властиту понуду новчаних средстава са квантитативног и квалитативног становишта. Другим речима, финансијска средства прикупљају се ради пласмана. Отуда, обим и карактер прикупљених финансијских средстава одређује обим и карактер банкарских пласмана. На основу својих извора средства банке формирају свој потенцијал понуде новчаних средстава.
Структура извора средстава је следећа:
1. Новчани депозити и штедни улози и друга средства грађана,
2. Емисија хартија од вредности
3. Међубанкарски кредити у земљи и иностранству
4. Кредити добијени од Централне банке
2.2. Врсте пасивних банкарских послова
Пасивни банкарски послови се могу поделити по основи више различитих критеријума и то:
1. По пореклу новчаних средстава
2. По имовинско-правним обележјима
3. По временском критеријуму-рочности
По пореклу новчаних средстава, пасивни банкарски послови се деле на :
1. Послови који потичу од улога у банку новца који се већ налази у промету
2. Послови који настају уплатом на рачун код банке
3. Послови иницирани продајом девиза, злата и краткорочних ХОВ
По имовинско правним обележјима, пасивни банкарски послови се деле на:
1. Послове који су иницирани приливом депозита који представља слободна новчана средства предузећа и других трансактора(обртна средства која опслужују производни циклус)
2. Послови који су везани пословним односима са становничтвом (кад банка прима новац на штедњу)
По временском критеријуму-рочности, пасивни банкарски послови деле се на :
1. Краткорочне
2. Дугорочне
Пасивни банкарски послови се најчешће деле на краткорочне и дугорочне, при чему се некадашња подела и на средњорочне послове све више занемарује. Обављањем пасивних послова банка ствара обавезе према самој себи да би их у оквиру активних послова трансформисала у потраживања према трећим субјектима.
2.2.1. Краткорочни пасивни банкарски послови
Краткорочним пасивним банкарским пословима банка обезбеђује новчана средства за одобравање краткорочних кредита својим комитентима и за обављање осталих сопствених и других активних послова.
Најзначајнији краткорочни пасивни банкарски послови обухватају следеће облике мобилизације новчаних средстава:
1. Емисија новчаница,
2. Мобилизација и држање краткорочних средстава – депозити по виђењу,
3. Задуживање код других банака (краткорочни кредити),
4. Издавање благајничких записа-краткорочне ХОВ,
5. Есконтовање сопствених меница
Емисија новчаница у савременом банкарском систему је специфичан банкарски посао који обавља привилегована емисиона - централна банка. Емисија новчаница је од посебног значаја за целокупна привредна и друштвена кретања. Овим банкарским послом банка ствара новчана средства која може користити за одобравање нових кредита банкама и другим правним и физичким лицима, као и за подмирење својих дуговања чиме емитоване новчанице претвара у изворе новчаних средстава којима послује.
Мобилизација и држање краткорочних средстава - депозити по виђењу представљају најважнији и најразвијенији облик краткорочних пасивних банкарских послова од којих највише зависи кредитни потенцијал банке. Депозити по виђењу представљају новчану масу која се може претворити у готов новац или у депозите за плаћање власника депозита, те их банка исплаћује у свако доба. Депозити обезбеђују основне сировине за одобравање зајмова и на тај начин представљају крајњи извор профита и развоја банке.
Депозити по виђењу се могу поделити на:
а) Депозите на текућим и жиро рачунима предузећа,
б) Депозите становништва - улози на штедњу,
ц) Остале депозите на везаним рачунима.
Задуживање код других банака - овим пасивним банкарским пословима банке долазе до потребног новчаног капитала за обављање својих кредитних послова и то најчешће када своја расположива банкарска средства за кредитирање искористе за одобравање краткорочних кредита. На мобилизацију ових средстава банка се одлучује да би очувала или побољшала ликвидност. Комерцијалним банкама овакве кредите најчешће одобрава централна банка или нека друга велика банка. Кредити централне банке се углавном јављају у облику:
1. Реесконта,
2. Реломбарда.
3.Селективних кредита ,
4. Кредита за ликвидност и сл.
Реесконт је краткорочни банкарски посао који се састоји у томе да једна банка комерцијалне менице из свог портфолиа продаје (есконтује) централној банци, у оквиру свог редисконтног контигента.
Реломбард је краткорочни пасивни банкарски посао код кога банка, која је претходно одобрила ломбардни кредит (по ломбардној стопи), на основи залагања ХОВ или неких драгоцености, сада по основу њих тражи кредит од друге банке (по реломбардној стопи), у циљу задовољења ликвидности.
Механизам селективних кредита централне банке делује у правцу реализације два циља, обезбеђује селективно усмеравање кредита у складу са приоритетима економске политике и делује на квантитативно регулисање пораста кредитног потенцијала. Два главна приоритета која се налазе пред селективне кредите централне банке су кредити за извоз и кредити за откуп залиха пољопривредних производа.
Кредите за ликвидност централна банка одобрава пословним банкама како би оне извршиле премошћавање суперкраткорочних периода у којима је дошло до негативних удара на позицију ликвидности банака . Ова врста кредита није популарна, али им је добра страна што се они користе у времену када се кредит нигде друго не може добити, због чега се и зову кредити последњег уточишта.
Издавање благајничких записа - благајнички записи су краткорочне ХОВ које издаје банка на округлу своту новца којима се банка обавезује да ће у уговореном року исплатити уписнику записа у њему назначен износ заједно с уговореним каматама. Може гласити на име или доноситеља, а износ утврђује сам уписник записа. Записи се најчешће издају с роком од три до дванаест месеци. Благајнички записи су врло погодни за мобилизацију расположивих новчаних средстава предузећа која им у одређеном времену нису потребна за редовно текуће пословање.
Есконтовање сопствених меница - у случају да су средства банке за кредитирање ангажована, банка може есконтирати сопствене менице како би набавила средства за одобравање кредита. Есконтирање сопствених меница је врло деликатан начин стварања средстава за кредитирање и зависи о бонитету и солвентности банке, што узима у обзир банку која есконтира меницу.
2.2.2. Дугорочни пасивни банкарски послови
Мобилизацију и концентрацију дугорочних средстава обављају дугорочни банкарски пасивни послови. Та средства банка користи за кредитирање развоја индустрије и промета, односно за финансирање инвестиција. Финансирање инвестиција се врши из акумулираних - непотрошених, тј. већ створених новчаних средстава.
Акумулацију дугорочних средстава банке обављају следећим дугорочним пословима:
1. Емисијом акција и других вредносних папира,
2. Ороченим депозитима,
3. Дугорочним депозитима државе, јавних установа и институција,
4. Издавањем обвезница,
5. Дугорочним кредитима из иностранства,
6. Формирањем сопствених фондова,
7. Акумулирањем дугорочних средстава предузећа.
Емисија акција и других вредносних папира - тај посао представља један од најстаријих облика акумулације дугорочних средстава. Банка повећава своја средства за одобравање кредита емисијом акција и тако ствара нове капитале који су до тада били у рукама уписника акција. Најсигурнија и најстабилнија средства за одобравање било које врсте дугорочних кредита су средства створена емисијом акција.
Орочени депозити - средства орочених депозита банка може користити на дужи рок и одобравати из тих средстава дугорочне кредите без опасности да дође у неликвидност пошто унапред зна када јој доспева обавеза и када треба имати расположивих средстава за евентуалну исплату ороченог депозита. Основни мотивациони фактор инвестирања је каматна стопа која расте са роком орочавања, самим тим, орочени депозити представљају још увек најзначајнији извор дугорочних средстава.
Дугорочни депозити државе, јавних установа и институција - ови депозити су значајан извор дугорочних банковних средстава. Држава издваја значајна средства из прорачуна или емисијом својих обвезница за привреду, те их улаже у банке. У банке се улажу и средства фондова јавних установа и институција дугорочног карактера, као што су средства резервних и других фондова разних јавних установа и организација, фондација и сличних организација. Та се средства користе постепено и у одговарајућим дужим роковима.
Издавање обвезница - обвезница је ХОВ којом се издавалац обвезнице обвезује да ће особи означеној у обвезници или по њеној наредби, односно доноситељу обвезнице, исплатити у одређеном року своту наведену у обвезници и припадајуће камате. Могу их издавати држава, банка, штедионица и индустријска предузећа ради прибављања потребног финансијског капитала. Обвезница се у банкарском пословању користи за прикупљање дугорочних извора средстава.
Дугорочни кредити из иностранства - средства из иностранства представљају значајан извор допунских дугорочних банкарских средстава. Та средства осигурава банка на међународном тржишту новца и капитала закључивањем финансијских кредита и кредитних линија са специјализованим пословним и развојним банкама, банковним конзорцијумима и мултинационалним банкама.
Коментари
Постави коментар