REALIZACIJI IZVOZNOG POSLA
Pri realizaciji izvoznog posla uobičajena je sledeća
procedura:
·
Prijem upita od inokupca
·
Slanje ponuda
·
Realizacija izvoznog posla koja podrazumeva
1.
Pripremu robe
2.
Pripremu dokumentacije
3.
Izvozno carinjenje robe
4.
Otpremu robe
5.
Naplatu izvezene robe
2. Dokumentacija koja je neophodna za realizaciju izvoznog
posla je:
o
Otpremnica u tri primerka
o
Faktura u pet primeraka
o
Paking lista
o
Izjava o prferencijalnom poreklu u dva primerka
– za vrednost izvoza do 6.000 evra
o
EUR1 obrazac za vrednost izvoza preko 6000 evra
o
JCI
o
Međunarodni tovarni list:CMR, Konosman...
o
Kontrolnik izvoza (do 2012. godine)
________________________________________________________________________
Kako osigurati naplatu izvoza pri ugovaranju izvoznog posla?
Jedan od najčešćih instrumenata obezbeđenja naplate je Međunarodni dokumentarni akreditiv.
Učesnici su:
Nalogodavac za otvaranje akreditiva – inokupac
Akreditivna banka – u kojoj kupac otvara akreditiv
Korespondentna banka –posrednik između prodavca i
akreditivne banke
Korisnik akreditiva – prodavac
Kako se sastavlja izvozna faktura?
Najvažniji izvozni dokumenat je Izvozna faktura. Faktura za izvoz sadrži sve podatke o
plaćanju, A Iznos na izvoznoj fakturi mora biti u stranoj valuti. Obavezno
navesti paritet isporuke, bruto, neto težinu i broj paketa. Sastavni deo fakture
čini broj kontrolnika izvoza. Faktura za izvoz sadrži klauzulu o poreskom
oslobođenju
Za izvoz vrednosti do 6000 evra izvoznik mora da pripremi i
Izjavu o poreklu robe. Za izvoz vrednosti preko 6000 evra izvoznik mora da
pripremi obrazac EUR1 kojim se potvrđuje poreklo robe koja se izvozi
Kako se obavlja izovozno carinjenje robe?
Izvozni JCI se
popunjava na isti način kao i uvozni, koriste se faktura za robu, kodeks šifara
i carinska tarifa. Jedina veća razlika je u obračunu dažbina: kod izvoza se
naplaćuju samo određene naknade i takse za rad carinskih organa , ne i carina.
Tek nakon dostavljanja podataka o izvozu poslovnoj banci i
rasporedu priliva, devizna sredstva će biti prebačena na devizni račun
izvoznika
Svi podaci u vezi s izvozom evidentiraju se na obrascu
Kontrolnik izvoza
Međunarodni
dokumentarni akreditiv
Dokumentarni akreditiv je instrument međunarodnog plaćanja,
koji predstavlja neopozivu obavezu akreditivne banke da po nalogu i za račun
nalogodavca plati prezentovana dokumenta u skladu sa odredbama i uslovima
akreditiva (Jednoobraznim pravilima i običajima za dokumentarne akreditive
Međunarodne trgovinske komore u Parizu (UCP600 - Uniform Customs Practice))
Dokumentarni akreditiv je bankarski posao kojim se
akreditivna banka (tj. banka u kojoj je otvoren akreditiv) po zahtevu svog
komitenta (lice koje otvara akreditiv) obavezuje da sama ili preko druge banke
izvrši isplatu određenog iznosa u korist ili po nalogu trećeg lica -korisnika
akreditiva kada on preda određena dokumenta kojima dokazuje da jeizvršio
ugovorne obaveze.
Prodavac predajom teretnice dokazuje da je poslao robu koja
je predviđena u ugovoru i tada može da naplati kod banke ugovorenu sumu.
Akreditiv doprinosi sigurnosti, naročito u međunarodnim plaćanjima, jer kupac
plaća tek kada ima dokaz da je roba poslata, a prodavac zna da će mu biti
plaćeno čim banci dostavi dokaze da je robu poslao. Plaćanje putem akreditiva
je vrlo skupo pošto prouzrokuje visoke troškove bankarskih usluga, ipak, kada
se posluje na visoko rizičnim tržištima, kao što su na primer zemlje u
tranziciji, većina plaćanja se obavlja preko akreditiva.
Osnovne vrste akreditiva:
Nostro (uvozni) akreditiv - Po nalogu klijentai za njegov
račun banka otvara akreditiv u korist inostranog prodavca (izvoznika)
Loro (izvozni) akreditiv- Inostrana banka otvara akreditiv u
korist domaćeg prodavca (izvoznika)
Коментари
Постави коментар