Pojam i vrste troškova
U
prethodnoj lekciji naučili ste da sastavite Bilans uspeha u kom su sa jedne
strane suprostavljeni prihodi i rashodi sa druge strane. Rashode čine različite
vrste troškova koje ste vi prikazali u vašim planskim bilansima uspeha.
Definicija
pojma troška glasi: Trošak je novčani
izraz utrošaka.
Utrošci
su izraženi fizičkim jedinicama mere. Npr.
za proizvodnju jedne svečane haljine utrošili smo 3m tkanine, to je utrošak
materijala. Ako je cena jednog metra tkanine npr. 2000,00 dinara – jedinična cena
materijal, onda će trošak materijala za proizvodnju haljine biti 3*2000,00dinara=6000,00
dinara.
Pre
nego što proizvod ili uslugu ponudite na tržištu potrebno je da formirate cenu
po kojoj ćete proizvod ili uslugu nuditi kupcima i pri tome morate vodit računa
da ta cena pokrije vaše troškove jer u suprotnom poslovaćete sa gubitkom
(spominjali smo ranije neke od marketing strategija – penetracija tržišta npr.
gde možete spustiti cenu ispod vaših troškova, ali dugoročno to nije rešenje za
uspešno poslovanje). Zato se polazi od utvrđivanja cene koštanja po jedinici proizvoda jer je ona važna kao pokazatelj
rentabilnosti i ekonomičnosti[1]
poslovanja i konkurentske pozicije na tržištu.
Definicija:
Cena koštanja po jedinisi proizvoda izračunava se tako što ukupne troškove
podelimo brojem proizvedenih proizvoda.[2]
CK=T/Q, CK – cena koštanja; T – ukupni troškovi;
Q – količina proizvoda
Npr.
za proizvodnju haljine niste potrošili samo tkaninu već morate uzeti u obzir i
sve druge troškove koji su nastali da bi se haljina proizvela – električna energija,
zarade i doprinosi zaposlenih, reklama i sl. Pretpostavićemo da su ukupni
troškovi u toku jedne godine 5400000,00 dinara i da smo proizveli 1000 haljina.
CK
haljine=5400000/1000=5400 dinara[3]
Fiksni
i varijabilni troškovi
U
ekonomskoj teoriji i praksi troškovi se razvrstavaju po više kriterijuma a mi
ćemo troškove razvrstati po osnovnom kriterijumu a to je kako se menjaju sa
promenom obima proizvodnje/pruženih usluga.
Ukupni
fiksni troškovi se ne menjaju sa promenom obima proizvodnje/prodaje, npr bez
obzira koliko haljina proizvedete vi ćete imati troškove upotrebe šivaćih
mašina (šivaće mašine su osnovna sredstva i postepeno se troše duži niz godina)
– trošak amortizacije. Ali po jedinici proizvoda fiksni troškovi se menjaju u
zavisnosti od obima proizvodnje.
Npr.
trošak amortizacije 2000,00 dinara godišnje – to je ukupan fiksni trošak. Ako ste
sašili 5 halljina u toku godine fiksni trošak po jedinici proizvoda je
2000/5=400 dinara, a ako ste sašili 2000 haljina u toku godine fiksni trošak po
jedinici proizvoda je 2000/2000=1
Varijabilni
troškovi, obrnuto od fiksnih, u masi su varijabilni, a po jedinici proizvoda
fiksni. Npr. trošak materijala – tkanine, se menja u zavisnosti koliko smo
haljina proizveli. Ako smo proizveli 3 haljine koje se šilju od 3 metra tkanine
gde 1m košta 2000,00 dinara, onda je ukupan trošak materijala
3haljine*3m*2000,00dinara*=18000,00 dinara – to su ukupni varijabilni troškovi.
Za 5 haljina ukupni varijabilni troškovi bili bi 5*3*2000,00=30000,00 dinara.
Zaključujemo da su varijabilni u zavisnosti od obima proizvodnje!
Ali
se ne menjaju po jedinici proizvoda jer za jednu haljinu uvek treba 3m tkanine,
a to je trošak od 3m*2000,00 dinara=6000,00 dinara.
Zaključak:
Sa povećanjem obima proizvodnje fiksni troškovi po jedininici proizvoda
opadaju, dok su varijabilni troškovi po jedinici proizvoda konstantni. Ukupni
troškovi po jedinici proizvoda imaju opadajući trend sa porastom obima
proizvodnje.
*
Upravo na toj činjenici zasniva se Ekonomija obima.[4]
Коментари
Постави коментар