Monetarna ekonomija i bankarstvo - Dugoročni aktivni bankarski poslovi

Dugoročni aktivni bankarski poslovi

Radi se pretežno o dugoročnim kreditima, a dugoročno kreditiranje je vezano za ulaganje novčanih sredstava za finansiranje investicije, tj. za proširenu reprodukciju. Banka kod dugoročnog bankovnog kredita predstavlja posrednika između vlasnika finansijskih sredstava koji potrošnju odlaže za kasniji rok i ekonomskih subjekata kojima nedostaju finansijska sredstva za finansiranje investicija. Razvrstavanje dugoročnih kredita koje banke odobravaju svojim komitentima možemo podeliti na:

1.            hipotekarni kredit

2.            građevinski kredit

3.            investicioni kredit

4.            konzorcijalni kredit

5.            stambeni kredit

6.            forfetiranje

7.            potrošački kredit

8.            portfolio investicije

Hipotekarni kredit - je oblik dugoročnog kredita koji je pokriven nepokretnim dobrima - hipotekom. Pri tome, za dug garantuje samo hipoteka. Hipotekarni kredit je hipoteka na nepokretnostima. Prilikom odobravanja hipotekarnog kredita za nepokretnosti korisnici uplaćuju određeni iznos u novcu na ime učešća, obično 20% od ukupne vrednosti nepokretnosti. U cilju minimiziranja kreditnog rizika, pre nego što se odobri traženi hipotekarni kredit na bazi realnog imovinskog pokrića, rigorozno se proverava njihova finansijska situacija (kreditna sposobnost) i mogućnost mesečne otplate datog kredita.

 Građevinski kredit - banka odobrava komitentima za objekte u izgradnji, najčešće na rok od tri do pet godina.

Investicioni kredit - je u funkciji finansiranja razvoja, ali i za nabavku trajnih obrtnih i osnovnih sredstava. Investicioni krediti su obično sa rokom dospeća od 2 do 7 godina. Kao posebna specifičnost u odnosu na kratkoročne kredite, karakterističen su dve faze: faza korišćenja i faza otplate. Po odobrenju investicionih kredita kreditno sposobnim dužnicima, oni se stavljaju u korišćenje, nakon iskorišćenja prelaze u fazu otplate.

Konzorcijalni kredit - se odobrava preko privremenih ili stalnih konzorcijuma, koji se sastoje iz grupacije zainteresovanih banaka. Konzorcijumi se najčešće formiraju povodom emisije velikih javnih zajmova. Konzorcijum preuzima HOV po nešto nižem kursu u odnosu na nominalnu vrednost, da bi ih plasirao po nešto višem kursu, ostvarujući pri tom određenu dobit. Ukoliko prodaja obveznica ne uspe konzorcijum može preuzeti neprodate obveznice i time postati kreditor na duži rok.

Stambeni kredit - se smatra posebnim oblikom građevinskog kredita, čija je funkcija da građanstvo lakše dođe do stanova, kao i da stimuliše razvoj građevinarstva. Osim banaka, stambene kredite odobravaju privredna i javna preduzeća, fondovi za stambenu izgradnju , fondovi solidarnosti i penzioni fondovi. Kada banke odobravaju stambene kredite, one ih odobravaju po nižim kamatama nego u slučaju drugih vrsta kredita.

Forfeting - je oblik dugoročnog finansiranja izvoza, što se realizuje kao otkup dugoročnih potraživanja izvoznika od strane banke ili forfeting kompanije. Pri otkupu potraživanja odbija se fiksni iznos kao provizija, koja se prevaljuje na krajnjeg kupca, jer se ugovor o forfetingu zaključuje pre zaključivanja izvoznog posla. Time izvoznik dolazi do sredstava i pre nego mu kupac plati robu.

Potrošački kredit - omogućuje anticipiranu potrošnju onih delova stanovništva koji trenutno imaju veće potrebe za potrošnjom nego što im omogućuje njihov trenutni nivo dohotka. S obzirom da se potrošački krediti odobravaju na teret  onih delova stanovništva koji štede za budući period, kao i ako se pravilno utvrde uslovi i vrste, može se dati opšta procena da oni podstiču proizvodnju i promet, uravnotežuju robno-novčane odnose i povećavaju opšti nivo životnog standarda stanovništva. Pored banaka, potrošački kredit mogu odobravati proizvodna i trgovinska preduzeća.

Portfolio investicije - predstavljaju plasmane banaka u vrednosne papire različitih prinosnih stopa i rokova dospeća, što omogućava bankama optimizaciju zahteva za profitabilnošću i stabilnošću poslovanja.

Predlog za istraživanje: 

Pogledati ponudu banaka u Srbiji, posebno stambenih i potrošačkih kredita. Stavite se u ulogu bankarskog klijenta koji se odlučuje da kupi stan i želi da kupi nameštaj za stan. Koje kredite i kod kojih banaka bi odabrali?