Ivana za školu

POJAM I NUŽNOST AKUMULACIJE U ROBNOJ PRIVREDI POJAM AKUMULACIJE •         Opšte značenje akumulacije je: nagomilavanje, narastanje, kvantitativno uvećanje •         U ekonomiji pojam akumulacije označava sakupljanje dodatnih (novčanih i materijalnih) sredstavakoja se koriste za potrebe proširene reprodukcije. •         U robnoj privredi akumulacija je kontinuirano odvajanje dela prisvojenog profita zbog uvećanja kapitala, proširenja i usavršavanja proizvodnje. NUŽNOST AKUMULACIJE •         Potrebe društvene zajednice , rast bruto domaćeg  proizvoda, uvećanje stanovništva, povećanje sredstava za potrošnju, poboljšanje uslova života i rada ljudi. •         Interesi svakog robnog proizvođača uslovljeni njegovim interesom da usavršavanjem proizvodnje obezbedi povoljnije poslovne rezultate i veću ekonomsku sigurnost. AKUMULACIJA KAPITALISTIČKOG ROBNOG PROIZVOĐAČA •         Kapitalista je, zbog svog interesa da povećava profit (opl

STATISTIKA 4. godina  PRIPREMA ZA PISMENI ZADATAK IZ STATISTIKE Ovde su zadaci sa nekog pismenog zadatka od pre nekoliko godina. Provežbajte! Osim zadataka na pismenom će biti i jedno teorijsko pitanje!  1. Na kraju 2008. godine preduzeće „TAF“ podnelo je izveštaj Statističkom zavodu u kome iznosi sledeće podatke u hiljadama dinara: 1. Fakturisana realizacija                                                                                 125 400 2. Zalihe gotovih proizvoda na početku 2008. godine                         68 000 3. Zalihe gotovih proizvoda na kraju 2008. godine                              65 000 4. Razlika između vanrednih prihoda i rashoda                                               980 5. Nabavna vrednost realizovane trgovinske robe                               1400 6. Obračunat PDV                                                                                           22 572 7. Materijalni troškovi                                  

Bankarsko poslovanje 3. godina, sreda 23.10.2013.   BANKARSKI SISTEM SRBIJE Nastanak i razvoj bankarstva u Srbiji vezan je za stvaranje Srpske državnosti i je zavisio od društvenih promena tokom XIX veka do danas. Tokom XIX veka osniva se veći broj bankarskih i  finansijskih ustanova a pre svega Privilegovane banke Kraljevine Srbije, 1884 godine, kao emisione banke. Razvoj domaćeg bankarstva mogao bi se periodizovati na sledeći način: 1. period od osnivanja prve emisione banke do 1945. godine; 2. period komunističke vladavine i izgradnje specifične plansko - tržišne privrede 3. period tranzicije. Ovi periodi razlikuju se kako po geografskoj veličini, odnosno članovima državne zajednice, tako i po uredjenju ekonomski i posebno svojinskih odnosa. 1. period:  Prvi novčani zavod u Srbiji bila je Uprava fondova (preteča Državne hipotekarne banke), osnovana 1862. godine, koja je poprimila karakter banke 1898. godine. Institucija koja se smatra pretečom Narodn

Bankarsko poslovanje, petak 18.10.2013. NEMAČKI BANKARSKI SISTEM Donošenjem zakonske regulative  1875. godine   izvršena je institucionalizacija   Nemačkog bankarskog sistem na. Osniva se centralna banka Nemačke - Reichbank i omogućen je razvoj većih banaka. Tada nastaju tri velike tzv. „D“ banke (Drezdner Bank, Deutsch Bank, Deutsch Diskont Gesellshaft) koje su bile dominantne u bankarskom sistemu sve do Drugog svetskog rata. 1947/48. godine izvršena reforma bankarskog sistema i decentralizacija velikih banaka čime su one podeljene na 30 kreditnih institucija a svaka je mogla imati sedište samo u jednoj od federalnih jedinica. Danas dominiraju univerzalne banake koje predstavljaju kombinaciju investicionih i komercijalnih banaka i glavni su izvor finansiranja preduzeća u Nemačkoj. Sadašnji Nemački bankarski sistem ima sledeću strukturu:

Статистика 3 година. Петак 11. октобар 2013. Целина масовне појаве која се изучава је статистичка маса, а појединачни случајеви дате појаве се називају статистичке јединице посматрања Дакле, статистички скуп је скуп јединица посматрања ОБЕЛЕЖЈА ЈЕДИНИЦА ПОСМАТРАЊА O бележја јединица посматрања – особине према којима се јединице међусобно разликују и посматрају O бележја се деле на: o          стварна o          временска o          просторна стварна обележја   (битне особине јединица) могу бити: o          атрибутивна обележја (изражавају се речима) – пол, стручна спрема... o          нумеричка обележја (изражавају се бројевима) могу бити: ·           непрекидна (цели бројеви) – број запослених, број становника... и ·           прекидна (цели, али и делови целих бројева) – старост, цене, добит... временска обележја – време као особина јединице посматрања – датум рођења, трајање боравка туристе... просторна обележја – про