Извршење увозног шпедитерског посла 1

Извршење увозног шпедитерског посла 1

Сваки спољнотрговински посао може се рашчланити на ток добара и услуга са једне и ток новца са друге стране, а ток добара и услуга можемо посматрати кроз неколико фаза реализације. Увоз или извоз реализују се кроз централну фазу која обухвата саму испоруку и царињење добара, и фазе које јој претходе а тичу се истраживања тржишта, преговарања и уговарања посла.

Шпедитер ће преузети логистички део, превоз и царињење, а увозници/извозници врше радње које претходе самој испоруци - проналазе купца/добављача, уговарају посао и том приликом дефинишу све битне елементе.

Цена добара која прелазе државне границе састоји се од три елемента, а то су износ, ИНЦОТЕРМ клаузула и одредница места.

ИНЦОТЕРМ клаузула је једна врста скраћенице која на ближи начин дефинише моменат испоруке и расподелу трошкова испоруке између иностраних партнера. ИНЦОТЕРМС скраћенице издаје Међународна привредна комора чије је седиште у Паризу.

Пример 1:  Партнер може да вам понуди цену од 3.400 ЕУР ЕXW Мадрид. То значи да ћете робу платити 3.400 ЕУР, а да ће вам је добављач ставити на располагање у свом магацину у Мадриду, а да сви трошкови испоруке падају на вас (а самим тим и ризици испоруке). Инцотерм скраћеница и одредница места дефинишу место испоруке и трошкове које до тог места сноси испоручилац.

Другим речима, од момента када преузмете робу (као шпедитер) роба је ваша брига. Добављач ће углавном помоћи око извозног царињења у страној земљи.

Пример 2: Ако робу купите по цени од 5.000 ЕУР ДAT Белграде, то значи да је у цену укључен целокупан превоз до Београда, до самог места царињења, где ви затим преузимате робу и увозно је царините. Роба је имовина и брига добављача све док вам је не преда у Београду на месту увозног царињења, дакле на неком од царинских терминала у Београду.

Шта дефинишу паритети?

ИНKОТЕРМС – (Међународни трговачки изрази)

ЕXW – Франко фабрика... Назначено место (продавац испуњава своју обавезу испоруке када је робу ставио купцу на располагање у својим погонима

Ф: ФЦА, ФАС, ФОБ – продавац извозно царини робу и ставља је на располагање превознику у уговореном месту, уз бок брода, на броду. Купац плаћа превоз и осигурање, као и увозно царињење

Ц : ЦФР, ЦИФ, ЦПТ, ЦИП – у свим Ц паритетима превоз плаћа продавац

Д : ДАТ (испоручено на терминал), ДАП (испоручено на место), ДДП (испоручено и оцарињено)

За продавца је најповољниј паритет ЕXW, док су за купца најповољнији паритети ДАП  и ДДП

*на интернету можете пронаћи списак ИНKОТЕРМ клаузула и њихово значење.

Како организовати превоз и утовар робе у иностранству?

Најједноставније решење за увозника јесте давање налога за рад шпедитеру - диспозиција, који ће у име увозника извршити организацију превоза, утовара и царињење робе.

Осим организације превоза робе, шпедитер пријављује робу на граничном прелазу приликом уласка у земљу увозника, прибавља неопходне дозволе и сагласности за увоз, попуњава царинске исправа и царини робу. За све наведене услуге шпедитер наплаћује провизију – шпедитерску услугу

Када је неопходна дозвола за увоз од надлежних институција?

Режими који се најчешће примењују у регулисању извозно-увозних послова су:

              Слободан извоз и увоз (ЛБ)

              Извоз и увоз на основу квота (Кк и Кв) – најчешће за пољопривредне производе (месо, житарице...)

              Извоз и увоз на основу дозвола (Д) – оружје, муниција...

              Забрана увоза – у време ратова, заштите здравља....

Документација коју припрема шпедитер

Шпедитер припрема документацију која прати робу и у припреми документације помаже увознику. Робу прати неколико докумената:

              фактура (Invoice),

              листа паковања (Packing list)

              затим различите декларације које ће обезбедити шпедитер,

              ако роба путује камионом, превозник ће саставити ЦМР лист.

Ова документација је неопходна примаоцу робе, превознику који је транспортује, и царинским органима који ће често само на основу документације извршити царињење робе.

Поред података који се налазе у документима који прате робу, шпедитеру ће за потребе царињења требати и подаци да би за само царињење правилно сврстао робу у тарифни став из царинске тарифе. Царинска тарифа је каталог добара са одговарајућим стопама царине којима се она царини приликом увоза.

* ЦМР представља Међународни камионски товарни лист који у копненом транспорту прати робу од места утовара односно места продавца до крајњег одредишта односно места купца. Садржи све податке о врсти робе, датуму и месту утовара, датуму и месту пријема робе, количини, тежини и паковању робе, као и податке о превознику.

Најважнији документ за припрему царинских докумената је инофактура за робу, која се шаље електронским путем. Шпедитер ће по приспећу робе на царинарницу саставити Јединствену царинску исправу. Уз попуњени ЈЦИ, достављају се и: ЦМР, инофактура, разне сагласноти и уверења...После тога се царини роба и издаје се Обрачун царинског дуга за плаћање увозних дажбина.

Већина шпедитера пружа гаранцију за плаћање царинског дуга која омогућава да увозник робу преузме и пре него што плати увозне дажбине. Неки од шпедитера врше плаћање ових обавеза за клијента, а касније их префактуришу у рачуну који издају за своју услугу. Шпедитер плати царину и ПДВ који су обрачунати приликом увоза, царина ослобађа робу, роба иде на испоруку, а клијент накнадно плаћа шпедитеру износ дажбина које је платио плус накнаду за његову услугу.

Како се обавља плаћање обавеза инодобављачу?

Увозник плаћање обавља давањем Налога за плаћање својој пословној банци. Да би се извршило плаћање, увозник мора имати одговарајући износ девизних средстава на девизном рачуну

Најважнији податак за извршење плаћања према иностранству је ИБАН – Интернационални банкарски број рачуна. Он мора бити наведен на фактури инодобављача и без њега плаћање не може бити извршено. Додељује се сваком власнику девизног рачуна и јединствен је односно не може се понављати. Број садржи 22 ознаке.

(Наплаћене девизе можете држати на девизном рачуну уколико планирате неко плаћање према иностранству у будућности, а уколико желите да новац користите за плаћање у земљи, потребно је да дате налог својој банци да девизе конвертује у домаћу валуту и пренесе новац на ваш динарски текући рачун, одакле новац можете користити за плаћање у земљи.)

Приликом сваког плаћања према иностранству банци шаље се налог за плаћање и основ плаћање (профактуру, фактуру, уговор који документује трансакцију). Приликом наплате, банка шаље обавештење о приливу који увозник попуњава, и поново уз основ плаћања шаљете банци, након чега банка уплаћује средства на девизни рачун.

Међународни платни промет реализује се преко коресподентске банке, па провизије у међународним трансакцијама могу бити високе. Због тога приликом уговарања посла треба прецизирати ко сноси трошкове банкарске провизије.

Такође, увоз који се не плати у року од 365 дана од увозног царињења, односно извоз који се не наплати у року од 365 дана од извозног посла треба пријавити Народној банци Србије као кредитни посао. Дакле, уколико се деси да сте извезли робу купцу у иностранству, али купац касни са плаћањем толико да од дана извоза протиче 365 дана, треба да попуните одговарајуће обрасце и пријавите овај посао НБС као кредитни. Исти је случај и ако сте платили или примили аванс, а у року од годину дана није дошло до испоруке плаћене односно наплаћење робе.