ПАКОВАЊЕ
Извозник мора обратити посебну пажњу на паковање, маркирање
и етикете ако жели да његов производ стигне до купца на време, у једном комаду и без легалних
препрека. Он мора узети у обзир следеће чињенице:
- Његова роба ће путовати употребом различитих превозних
средстава која на свом путовању
долазе у различите ситуације које су опасне по терет,
посебно код роба које иду у извоз са честим променама транспортних средстава, често неадекватним или не
професионалним радницима и механизацијом на терминалима и лукама као и лошим путевима.
- За вријеме транспорта или складиштења роба може бити
изложена лошем времену и екстремним температурама. Ако роба захтева посебну контролу температуре
или других мера заштите исте се морају обезбедити.
- Начин отпреме робе може одређивати и врсту паковања која
би требала бити употребљена. На пример у употреби поморског транспорта морате знати да ли се
роба отпрема контејнерима или класично или код класичног пријевоза да ли је роба
предвиђена за транспорт на или испод палубе.
- Веома често паковање мора да обезбеди максималну сигурност
од ризика крађе робе.
- Врста паковања може бити прописана од стране купца, или је
одређена неким стандардом који се примењује на тржишту где се роба извози. Има случајева када
се тражи посебан третман материјала за паковање, као у случају употребе дрвета у паковању робе
за САД. Ово дрво, палете или сандуци и сл. морају се фумигирати и о томе мора постојати
цертификат званично признате институције.
ЕТИКЕТИРАЊЕ
Извозник мора бити сигуран да је његова роба прописно
етикетирана. Маркирање на паковању мора идентификовати купца, луку искрцаја, бруто и нето тежину,
земљу порекла и упозорење ако је потребно.
Уколико се у једном пакету налази више врста роба, обавезно
се у пакет ставља копија пак листе за тај пакет. Сви подаци који се налазе на маркацији и етикети
морају се слагати са пак листом и бити идентични онима на теретници (Б/Л) и другим отпремним документима.
Ако постоје ограничења у етикетирању, паковању или
пропагандним порукама на паковању она се морају стриктно поштовати. Уобичајено је да купац пропише
начин етикетирања и маркирања. На пример у ЕУ постоји обавеза ЦЕ маркирања тј. да производ одговара
европским стандардима.
Маркирање је понекад једини начин да се роба једног
извозника разликује од робе другог извозника. Ово је посебно случај у паковању у вреће, дрвеној грађи и сл. Маркација која је стављена на робу
мора одговарати маркацији која је уписана на фактури и теретници (Б/Л).
Маркацаја може укључивати неке или све наведене податке:
- име купца или другачију ознаку по налогу купца;
- тачку/луку уласка у земљу купца;
- бруто и нето тежину производа у килограмима или фунтама
или обоје;
- идентификацију земље поријекла нпр. «Made in Serbia»;
- број пакета или број пакета од укупног броја пакета н.п.
12/90 значи да је број пакета 12 а укупно
има 90 пакета у пошиљци. Некад се ставља и димензија пакета
у центиметрима или инчима;
- уколико је потребна било каква врста упозорења на опасност
стављају се интернационалне ознаке за опасне материјале, начин руковања (симболи) и ознаке
упозорења као «Ова страна горе» и сл.
Задатак: Истажити коришћењем интернета или у разговору са породицом код куће, телефонирајте или пошаљите некоме за кога сматрате да би могао да о томе има искуства:
У ЕУ обавезно ЦЕ маркирање као потврда да производ одговара европским стандардима
Коментари
Постави коментар