1. Šta je međunarodna špedicija?
Međunarodna špedicija je spoljnotrgovinski posao u kom špediter po primljenom nalogu izvoznika ili uvoznika preuzima obavezu otpremanja i dopremanja robe uz sve obaveze koje prate put robe od proizvođača do krajnjeg potrošača.
2. Zaokruži tačan odgovor: Da li špediter radi: a) u svoje ime i za račun nalogodavca; b)......
3. Koje poslove organizuje špediter?
1) Priprema robu za isporuku
2) Primopredaja robe
3) Pakovanje
4) Obeležavanje
5) Obezbeđivanje robnih i drugih dokumenata
6) Pribavljanje prevoznih kapaciteta
7) Utovar i otpremu sa praćenjem robe na putu
8) Izvozno uvozno carinjenje
9) Rukovanje robom na putu
4. Koje su vrste špedicije?
1. unutašnja špedicija – poslovi unutrašnjeg prometa, služi kao saradnik međunarodnoj špediciji odvija se unutar jedne zemlje
2. kontinetalna špedicija – izvrđenje kontinetalnih vidova transporta bez prekomorskog tj. Sa železničkim, drumskim, vazdušnim i rečnim saobraćajem
3. sajamska – organizacija i priprema sajamskih priredbi i preuzimanje odgovornosti za dopremanje robe na izložbu i njeno vraćanje
4. pogranična – carinski posrednici obavljaju sve usluge prilikom carinskog postupka na robi namenjenoj uvozu ili izvozu i robi koja je u tranzitu.
5. lučka – specijalizovana za pružanje kompletnih usluga u organizovanju prekomorskog tranzita, rukovanja robom, prihvat i otprema.
5. Koji su zadaci međunarodne špedicije?
1. zaključivanje ugovora o prevozu robe
Podrazumeva: - angažovanje određene prevozne firme i transportnih sredstava
- vrši kontrolu utovara, pretovara i istovara sve do mesta odredišta
- stara se da se na osnovu ugovora o prevozu ne dođe do gubitaka, kvarova na robi i slično
2. osiguranje robe u prevozu
- špediter osigurava robu za određenu relaciju, određeno vreme i protiv određenih rizika
- špediter uplaćuje za račun nalogodavca (osiguravajućeg društva) premiju osiguranja i kao dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju dobija polisu osiguranja od osiguravajuće kompanije.
3. kontrola transportnih dokumenata – špediter kontroliše ispravnost, blagovremenost i odgovarajuću primenu transportnih dokumenata.
4. uskladištenje robe – po ugovoru o uskladištenju robe špediter preuzima obavezu da robu uskladišti u sopstvena skladišta ili iznajmi skladišni prostor kod javnog skladištara. Špediter se mora pridržavati odredbi u ugovoru u pogledu skladišnog prostora, vremena zadržavanja robe na skladištu i prema tome pristupati pažljivo i sa svešću dobrog privrednika.
5. pružanje poslovnih informacija i saveta – međunarodni špediter pruža savete svojim komitentima od same ideje o zaključenju kupoprodajnog ugovora kao što su podaci i najracionalnija rešenja o putu robe, pomoć pri uspostavljanju ponude i zaključenja kupoprodajnog ugovora, izbor najrealnijeg puta za transport robe.
6. Koji je osnovni zadatak špedicije?
Osnovni zadatak špedicije je da oslobodi svog nalogodavca poslova oko organizacije, otpreme i dopreme robe i da obezbedi manje troškove transporta uz maksimalnu brzinu i sigurnost. Osnovna delatnost međunarodne špedicije je da organizuje prevoz robe, a dopunska delatnost da može vršiti prevoz.
7. Šta je zajedničko međ. špediciji i međ. trgovini?
Međunarodna špedicija i međ. trgovina su međuzavisne privredne oblasti koje kombinuju zajedničke napore u cilju uspešnog protoka robe. Najveći deo svetske trgovine se obavlja uz učešće međunarodne špedicije. Funkcija organizacije transporta kao glavna špediterska delatnost predstavlja spoljnotrgovinsku delatnost
8. Objasni sličnosti i razlike između međ. špedicije i međ. transporta?
Međunarodna špedicija nije saobraćajna delatnost jer se ne bavi prevozom robe već njenom organizacijom. Ukoliko špediter u okviru organizacije transporta obavlja prevoz sopstvenim prevoznim sredstvima on se tada bavi prevozom kao sporednom delatnošću i tada preutima odgovornosti prevoznika i vrši saobraćajnu delatnost. Prevoznici svih vidova transporta su zainteresovani za saradnju sa špedicijama, jer na taj način najbolje upošljavaju svoje kapacitete. U tom cilju oni daju bolje uslove prevoza i bolje tarife špedicijama.
9. Које су одговорности превозника приликом транспорта робе? Када се сматра одговорним?
Превозник одговара за:1. потпун или делимичан губитак или 2. за штету која се догоди од тренутка преузимања робе до момента испоруке, 3. за кашњење испоруке.
10. Када се певозник ослобађа одговорности?
Превозник се ослобађа ове одговорности ако је до губитка, штете или кашњења дошло кривицом лица овлашћеног да располаже робом, његовим налогом који није изазван превозниковом кривицом, маном саме робе или околности које превозник није могао отклонити.
Превозник се ослобађа одговорности кад губитак или оштећење проистиче из посебних опасности везаних за једну од следећих чињеница или за више њих:
•употреба отвореног возила непокривеног цирадом, кад је ово било изричито уговорено и наведено у товарном листу;
•неупотреба или употреба лоше амбалаже за робу која је по својој природи подложна кварењу или оштећењу кад није запакована или је лосе запакована;
•манипулација, утовар, слагање или истовар робе од стране пошиљаоца или примаоца или лица која раде за рачун пошиљаоца или примаоца;
•неке робе по самој својој природи, подложне било потпуном или делимичном губитку, било оштећењу, нарочито ломљењу, рђању, унутрашњем кварењу које долази од себе, калирању, цурењу, нормалном растуру или нападу гамади или глодара;
•непотпуност или неисправност ознака;
•превоз живих животиња.
11. Да ли лоше стање возила може да ослободи превозника одговорности?
Да би се ослободио одговорности, превозник не може да наведе у своју одбрану ни лоше стање возила којим се служи за извршење превоза, нити грешку лица од кога би изнајмио возило или послугу.
12. Када се роба сматра несталом?
Лице овлашћено да располаже робом може, без потребе да пружи друге доказе, да сматра робу несталом кад она није испоручена у року од тридесет дана по истеку уговореног рока или, ако рок није био уговорен, у року од шездесет дана по преузимању робе од стране превозника. У случају задоцњења, ако лице овлашћено за располагање робом докаже да је из тога проистекла штета, превозник је дужан да плати накнаду за ову штету, која не може прећи превозну цену.
13. На који начин се обрачунава накнада штете?
Накнада се обрачунава према вредности робе у месту и у време њеног преузимања.
Вредност робе се одређује према берзанском курсу, или ако тога нема, према тржишној цени или, ако не постоји ни једно ни друго, према уобичајеној вредности робе исте врсте и квалитета.
Ипак накнада штете не може да пређе 25 франака по килограму недостајуће бруто тежине. Под франком се подразумева златни франак, тежине 10/31 грама финоће 0,900. (По Протоколу од 28.12.1980. године накнада штете не може да пређе 8,33 СДР (специјално право вучења) по килограму бруто тежине). Сем тога, плаћа се превозна цена, плаћена царина и други придошли трошкови приликом превоза робе, и то у целости у случају делимичног губитка; друга штета се не плаћа.
14. Какве доказе пружа товарни лист?
Товарни лист пружа доказ о условима уговора и о пријему робе од стране превозника, док се противно не докаже.
Товарни лист се испоставља у три оригинална примерка, које потписује пошиљалац И превозник, а ови потписи могу бити штампани или замењени пошиљаочевим или превозниковим печатом ако законодавство земље где се товарни лист испоставља то допушта. Први примерак се даје пошиљаоцу, други прати робу, а трећи задржава превозник.
Коментари
Постави коментар