EXCEL – OBNAVLJANJE GRADIVA
Kada otvorite radnu svesku
(Workbook), pred vama je ogromna tabela koja sadrži 16.384 kolona i 1.048.576
vrsta (Excel 2007). Ćelije se adresiraju tako što se koriste slova iz oznaka za
kolone i brojevi iz oznaka za vrste. Na primer, ćelija sa adresom C3 predstavlja
presek kolone C i vrste 3. Na početak (A1) se vraćate kombinacijom
tastera Ctrl+Home.
Ceo radni prostor je u tabela. Ta tabela
predstavlja radni list (Worksheet) u okviru radne sveske. Sama organizacija
radne sveske je zamišljena kao registrator, a to znači da možete da dodajete
nove listove, da im menjate redosled, izbacite tj. brišete ili kopirate.
Prelazak sa jednog radni list na
drugi se vrši tako što mišem kliknete na jezičak željenog radnog lista, ili
pomoću tastature kombinacijom tastera Ctrl + PgUp ili PgDn.
Sve komande za rad sa radnim listovima se nalaze u pomoćnom meniju koji
dobijate kada primenite desni klik na jezičak radnog lista (donji levi ugao
prozora). Raspoložive su sledeće komande: umetanje novog radnog lista (Insert …),
brisanje tekućeg radnog lista (Delete), promena imena (Rename),
premeštanje radnog lista ili pravljenje identične kopije radnog lista (Move or Copy
…), promena boje taba (Tab Color).
Unos podataka
Kliknete na ćeliju u koju želite da nešto upišete,
i ona sada postaje aktivna ćelija. Otkucate željeni sadržaj i potvrdite
enterom. Pošto Excel razlikuje tipove podataka, tekst će biti poravnat levo a
brojevi desno.
Sadržaj
ćelije možete da menjate i na liniji za formule jer se na njoj takođe vidi
sadržaj aktivne ćelije ukoliko u ćeliju nije uneta neka formula ili funkcija.
Ako u neku ćeliju
unesete sadržaj koji prelazi širinu ćelije, taj sadržaj će biti vidljiv u
susednoj ćeliji ali samo ako je susedna ćelija prazna. Ukoliko je susedna
ćelija popunjena, sadržaj se neće videti, ali isto tako neće biti ni obrisan.
Postaje vidljiv kada povećate širinu kolone.
Ako se pozicionirate na
neku ćeliju koja je već popunjena, i počnete da kucate, stari sadržaj se
automatski briše. Ovo ponekad nije dobro, jer u pojedinim slučajevima, u ćeliji
mogu da budu i nekoliko rečenica, a da vi treba da ispravite samo jedno slovo.
U ovom slučaju je potrebno da u ćeliju “ubacite” kursor i važiće ista pravila
kao kada kucate u Wordu (Backspace briše karaktere ulevo, a Delete briše
karaktere udesno). Kursor se u ćeliju ubacuje duplim klikom miša ili pomoću
funkcijskog tastera F2. Ukoliko želite da odustanete od editovanja sadržaja u
nekoj želiji, pritisnite taster Esc.
Selektovanje ćelija
U Excelu je kao i u
Wordu. Prvo se selektuje određena oblast, a potom zadaje komanda za
formatiranje. Selektujte samo potrebne
ćelije.
Grupu ćelija je
najlakše selektovati mišem. Levim tasterom miša kliknete na sredinu početne
ćelije, i ne puštajući levi taster, izaberete željenu oblast. Cela kolona se se
selektuje ako kliknete na adresu kolone (slovo A, B, …). Isto važi i za vrste
(1, 2, …). Možete selektovati više kolona ili vrsta istovremeno, prevlačenjem
miša preko željenih adresa ili u kombinaciji sa tasterom Ctrl.
Selektovanje možete izvršiti i pomoću
tastature tako što držite Shift i kursorske strelice. Spajanje više ćelija u jednu se obavlja tako što
selektujemo željene ćelije i primenimo komandu Marge.
Tipovi podataka
Tipovi podataka predstavljaju
“posebnu nauku” ali za “naše” potrebe treba naglasiti nekoliko bitnih: Text,
Number, Date, Time, Currency, Percentage. Biraju se tako što desnim
tasterom miša kliknemo na izabranu ćeliju ili oblast, pa iz kontekst menija
izaberemo Format Cells…Dobija se dijalog prozor, koji nam, na
tabu Number nudi pomenute tipove podataka.
Npr. I problem: bar kod ima 13 cifara, tako da
ga Excel prihvata kao veliki broj i automatski konvertuje u eksponencijalni
oblik ; II problem: Znak za
deljenje se koristi u formulama, ali samo onda ako sadržaj ćelije počinje
znakom jednakosti (što ćemo raditi kasnije). U suprotnom, ovaj znak je
separator za datum, pa Excel automatski konvertuje 12/1 u 12.jan; III
problem se odnosi na cene. Potrebno je da se cene prikazuju sa dve
decimale, a sve zbog preglednosti.
Prva dva poblema će te rešiti
tako što će te selektovati oblasti u tabeli, zatim ide desni klik na selekciju,
pa Format Cells…, gde na tabu Number birate
tekstualni tip podataka Text. Treći problem se takođe rešava u
istom dijalog prozoru i na istom tabu, izborom tipa Number gde
podešavate da se brojevi prikazuju sa dve decimale i sa odvajanjem hiljadarki.
I i II problem se često sreće u
praksi. Podaci tipa JMBG, BARCODE, PIB, ŠIFRA i slično se uvek sastoje
od cifara, a ja vam toplo preporučujem da uvek izaberete tekstualni tip podatka
za ova polja. Jednostavno, ako se podatak ne koristi u formulama, logično je da
bude tekst.
Rad sa kolonama i vrstama
Često se dešava situacija da
morate da menjate već napravljenu tabelu. Moguće je da uradite izmene na
postojećoj tabeli, i to upravo obrađujemo u okviru ovog naslova, a kroz zadatak
dole. No, pre nego što krenemo sa obradom zadatka, evo i par napomena:
- · Promena dimenzija (kolona ima širinu a vrsta visinu) – obavlja se “ručno – proizvoljno” ili precizno pomoću komandiFormat/Column Width… ili Row Height…
- · Sakrivanje kolona (vrsta) – desni klik na adresu kolone (vrste), pa onda komandaHide.
- · Otkrivanje sakrivenih kolona (vrsta) – selektuju se dve kolone (vrste) između kojih je sakrivena kolona (vrsta), pa onda desni klik i komandaUnhide.
- · Umetanje nove kolone (vrste) – desni klik na adresu kolone (vrste), pa ondaInsert. Kolona se umeće levo od selektovane, a vrsta iznad selektovane. Možete da selektujete i više kolona ili vrsta, pa onda komanda Insert. Na ovaj način se umeće onoliko kolona (vrsta) koliko ste selektovali.
- · Brisanje – celu kolonu (vrstu) brišete tako što desnim tasterom kliknete na adresu kolone (vrste), pa onda Delete. Kada obrišete kolonu (vrstu), adrese se automatski pomeraju tj. uvek će te imati A,B,C,… ili 1, 2, 3,… Ukoliko nedostaje neka adresa (npr. slovo C) to znači da je kolona C sakrivena. Inače, ako za brisanje koristite taster Delete sa tastature, briše se samo sadržaj ćelija, a ne i same ćelije. Takođe, kod brisanja sam napomenuo “cela” kolona ili vrsta, jer nije moguće obrisati samo deo ćelija jer bi ostala “rupa”, a rupa u tabeli ne postoji po definiciji.
Коментари
Постави коментар