Funkcije u Excelu imaju veoma jednostavnu
primenu. Funkcija je već napravljena i kao takva se već nalazi u Excelu.
1. izaberete ćeliju.
2. kliknete na Insert Function (fx) gde birate funkciju
koja vam treba, popunite argumente (jedan ili više) i potvrdite sa Enter.
Struktura je jednostavna i izgleda ovako =IME FUNKCIJE(ARGUMENT).
Argumenti mogu biti: oblasti, brojevi, tekst
ili logičke vrednosti. Ako ih ima više, odvajaju se znakom „;“
Funkcije koje smo obradili su:
=SUM(arg) je funkcija za sabiranje. Argument je
oblast koja se sabira (npr. A1:A20). Selektujete ćeliju, kliknete na fx na
liniji za formule i izaberete funkciju Sum. U sledećem koraku selektujete oblast za sabiranje (npr.
L4:L23) i potvrdite sa Enter.
Pošto se funkcija Sum često koristi, napravljena je i prečica za ovu funkciju
tako da možete da koristite i AutoSum koja
se inače nalazi na tabu Formulas ili
na tabu Home u gornjem
desnom uglu. U ovom slučaju program “predlaže” oblast za sabiranje, tako da ako
je predložena oblast tačna, dovoljno da potvrdite enterom. U slučaju da je
program “pogrešio” mišem selektujete željenu oblast i potvrdite enterom.
=AVERAGE(arg) je funkcija za prosek. Argument je
oblast koja ulazi u prosek.
Prosečna cena se računa pomoću funkcije Average. Selektujete ćeliju, kliknete
na fx na liniji za formule i izaberete funkciju Average. U sledećem koraku selektujete
oblast za koju računate prosečnu vrednost (npr. K4:K23) i potvrdite enterom.
=MAX(arg) je funkcija koja traži najveću
vrednost. Argument je oblast koja se pretražuje.
=MIN(arg) je funkcija koja traži najmanju vrednost. Argument je oblast koja
se pretražuje.
Najveća vrednost iznosa se računa pomoću
funkcije Max. Selektujete
ćeliju, kliknete na fx na liniji za formule i
izaberete funkciju Max. U
sledećem koraku selektujete oblast iz koje treba da izvučete maksimalnu
vrednost (npr. L4:L23) i potvrdite enterom. Na isti način se traži i najmanja
vrednost, s tim što se koristi funkcija Min.
=COUNT(arg) je funkcija koja služi za
prebrojavanje. Argument je oblast koja se prebrojava.
Broj stavki se računa pomoću funkcije Count. Selektujete ćeliju, kliknete na fx na
liniji za formule i izaberete funkciju Count. U sledećem koraku selektujete oblast za brojanje ( bilo koja
kolona koja sadrži brojeve a ne slova, npr. F4:F23) i potvrdite enterom.
Za sve gore navedene funkcije argumenti mogu
da budu i više oblasti. Može da se zaključi da sve prethodne funkcije imaju po
jedan argument, a to je oblast na kojoj se izvršavaju. Odgovor na poslednja dva
pitanja u zadatku daju funkcije sa dva odnosno tri argumenta.
=COUNTIF(Range;Criteria) je funkcija za uslovno
prebrojavanje. Criteria je
u stvari uslov koji tražimo, a Range je
oblast u kojoj tražimo koliko se puta javlja zadati uslov.
Za razliku od funkcije Count, koja redom broji sve stavke,
funkcija Countif broji
samo stavke koje zadovoljavaju zadati kriterijum. U zadatku koji smo radili na
času treba da izbrojimo koliko puta se javlja reč “profili”. To je ujedno i
kriterijum, a oblast gde program treba da broji i traži je npr. C4:C23.
=SUMIF(Range;Criteria;Sum_range) je funkcija za uslovno
sabiranje. Criteria je u
stvari uslov koji tražimo, a Range oblast
gde da nađemo traženi uslov. Sum_range je
oblast iz koje se uzima vrednost za sabiranje, a koja zadovoljava traženi
uslov.
Коментари
Постави коментар