BANKARSKO POSLOVANJE 4 godina - Devizno tržište

Devizno tržište

Autor: Miljan Joksimović 4/2

Devizno tržište je mesto gde se suočavaju ponuda i tražnja deviza tj. mesto gde se različite nacionalne valute mogu razmenjivati (kupovati i prodavati) jedna za drugu. S obzirom da komercijalne banke predstavljaju glavne učesnike na deviznom tržištu, često se za devizno tržište kaže da predstavlja međubankarsko devizno tržište. Na njemu komercijalne banke trguju depozitima u različitim valutama.

Učesnici na deviznom tržištu su vlasnici valuta, deviznih sredstva i deviznih hartija od vrednosti u nacionalnoj ekonomiji, kao i banke i druge berzansko-finansijske institucije koje je centralna banka za to posebno ovlastila.

U skladu sa Odlukom o uslovima i načinu rada deviznog tržišta NBS, na deviznom tržištu obavlja se spot, terminska i svop kupovina i prodaja deviza, kao i kupovina i prodaja deviza s datumom izvršenja kraćim od spot valute.

Spot kupovina i prodaja deviza, u smislu ove odluke, jeste kupovina i prodaja deviza za dinare s datumom izvršenja dva radna dana od dana zaključenja kupoprodajnog ugovora, odnosno dana trgovanja (spot valuta).

Terminska kupovina i prodaja deviza jeste kupovina i prodaja deviza za dinare s datumom izvršenja na određeni dan posle spot valute.

Svop kupovina i prodaja deviza jeste istovremeno ugovaranje kupovine deviza za dinare i prodaje deviza za dinare s različitim datumima izvršenja.

Osnovna funkcija deviznog tržišta je da omogući razmenu jedne valute za drugu.

Devizni kurs posmatrano na dugi rok zavisi od stanja u ekonomiji zemlje, odnosno od njene ukupne ekonomske, a prevashodno monetarne i fiskalne politike. Ključni parametri za promptno utvrđivanje deviznog kursa su kretanje inflacije i kretanje kamatnih stopa, trgovinskog i platnog deficita, očekivanig priliva deviza od investicija i privatizacije.

Osnovne funkcije deviznog tržišta:

1.       Omogućuje se obavljanje međunarodnih plaćanja

2.       Pruža se mogućnost zaštite od kursnih rizika

3.       Obezbeđuje se realizacija međunarodnih kreditnih aranžmana

4.       Objavljivanjem kretanja deviznih kurseva pruža se informatička osnova za odlučivanje svim zainteresovanim subjektima u međunarodnim ekonomskim odnosima i

5.       Državnim organima se pomaže da vode adekvatnu ekonomsku, pre svega monetarnu i platno-bilansnu politiku.

Karakteristike deviznog tržišta u Srbiji:

1. “Plitko” tržište (kao što je i tržište akcija)
2.  Posledice su da relativno mali obim tražnje ili ponude dovodi do značajnog kolebanja kursa
3. Glavni učesnici su desetak najvećih banaka, uglavnom sa stranim kapitalom
4. Visok stepen zavisnosti od priliva po osnovu dokapitalizacije banaka, privatizacije i otplate kredita
5. Problem apresijacije do krize, problem depresijacije nakon krize
6. Krediti su uglavnom sa valutnom klauzulom, pa rast kursa evra izaziva rast kreditnih obaveza privrede i građana u dinarima
7. U privredi dominiraju uvoznici i dužnici koji imaju dugove sa valutnom klauzulom. Oni su zainteresovani za što jači dinar, što je na dugi rok loše, jer destimuliše neto izvoznike i produbljuje deficit trgovinskog i platnog bilansa.